DŽ.R.R TOLKIN
Prvi utisak je najjači, a poslednji najrealniji. Moj prvi utisak, nakon što mi je Macan poslao elektronskom poštom, dvanaest Bobovih ilustracija za Kalendar za 2023. godinu je upravo ovo što sam istakao u naslovu. Biće vremena i za poslednji utisak, kada ovih dvanaest poruka dobije konačnu formu sa kalendarijumom, doradom i mirisom štamparske boje.
O tom – potom.
Ovo je sedamnaesta godina, kako nas Dobrosav Bob Živković i Radoslav Macan Mačinković obraduju pred novogodišnje praznike „pomilovavši dete u nama“, kako je to u jednom tekstu napisao književnik Božidar Bjelica Japan, koji je i sam i primer i dokaz da je u svakom pravom čoveku skriveno razigrano dete.
Inače, negde u januaru ove godine, a povodom kalendara za 2022. godinu „Biće bolje“ na FB stranici Štamparije „Mačinković“ istaknuta je poruka jedne dame, da jedva čeka kraj godine i novi kalendar . . .
I dočekasmo …
Pišem sa neiskvarenim oduševljenjem, dočekasmo dvanaest veličanstveno jednostavnih ili dvanaest jednostavno veličanstvenih poruka, koje slave jednostavan život, ukomponovanih u noseći hedlajn „Blago onom …“
Na zvaničnom sajtu Štamparije „Mačinković“ u rubrici MacArt, u Kalendaru za 2019. godinu – mesec decembar istaknuta je i poruka „Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago“, pa mi se učinilo zgodnim vezivnim tkivom u kojoj meri su svi kalendari Štamparije „Mačinković“ tematski aktuelni u vremenu kada se pojavljuju i vremenima koje najavljuju.
Prevashodno je to Bobova zasluga, a Macanova „krivica“, s obzirom da ne odustaje od namere da „slavi jednostavan život“.
Nije nepoznato da je šala ozbiljna stvar. Bob je u ovom Kalendaru „naglas nacrtao“ naizgled šaljive ilustracije koje komuniciraju dvanaest uslovno neutralnih poruka – upućenih „onome, kome je blago“, što to ima i poseduje …
U tome, toj epskoj fantastici, je ključna vrednost ovog kalendara. U svetu komunikacija odgovornost za poruku snosi onaj ko je šalje, ali konačan smisao određuje onaj ko je prima. To je poznat odnos kodera i dekodera. Bob je kodirao ove poruke tako, da ih svako od nas dekodira na svoj način.
I sasvim je prirodno da u tome svako od nas bude subjektivan u doživljaju. Verovatno će neki od nas pomisliti „blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi“, neki „blago onom ko rano poludi, celi život mu u veselju prođe“, neki će ponovo čitati Dučića i „Blago Cara Radovana“, neki se prisetiti Sv. Nikolaja Velimirovića „… Blago onima koji u ovo vreme imaju hladnu glavu i toplo srce – jer ih je puno sa usijanim glavama i srcem hladnim kao stena“, neki opet citirati Šantića „… Blago onom koji se sam sebi može smejati, jer uvek ima dovoljno razloga …“
Klasici među nama prepoznaće Tolstoja koji je tvrdio da “ … dobrota i ljubav su blago, koje nam niko ne može oduzeti …“, ili Borhesa „Blago siromahu bez gorčine i bogatašu bez oholosti“ …
I sve je to potvrda da je tanka linija između smeha i bola, komedije i tragedije, humora i uvrede, ironije i satire, cinizma i sarkazma.
Ne znam ni sam kako Bob po toj liniji tako dugo i uspešno hoda, stapajući sve to u svoj „fantasi“ žanr, koji ne samo da odoleva vremenu, već tom vremenu daje svoje značenje.
Ako nas ovaj Kalendar dotakne bar malo Tolkinovom mišlju, da nije loše slaviti jednostavan život, i da sve što treba da odlučimo jeste šta da radimo sa vremenom koje nam je dato, onda nije daleko i nemoguće da u vremenu koje dolazi počnemo dan sa porukom samom sebi „Blago meni“ …
Nastavak te poruke može biti svaka do poruka sa svakog lista ovog Kalendara.
Nije loša ideja, zar ne?
Ljubomir M. Ratković
Beograd, na Aranđelovdan 21.novembra 2022.